ИСТОРИЈАТ ШКОЛЕ

Основна школа ,,Живан Маричић'' у Жичи је самостална образовнo -васпитнa  установа уписана у судски регистар код Трговинског суда у Жичи под редним бројем ФИ 722/91 од

09. 04.1991. године, са пуним називом Основна школа ,,Живан Маричић'' у Жичи.

Манастирско училиште постоји откад постоји и манастир. Ако је бивао манастир пуст и разрушен, а дешавало се то више пута кроз векове, онда није било ни училишта.Чим би у манастир монаси поново дошли да обнављају  и чувају ову светињу и крунидбену престоницу Србије, оживљавало би и училиште. 

Први пут се у новијем добу школа у Жичи помиње 1775. године, као манастирска школа.

Свакако да је међу историјама српског народа најквалитетнија она коју је издала Српска књижевна задруга 1994.године. Тамо наши признати историчари неколико пута тврде да је и пре 1804.године у Србији било манастирских и световних школа: ,,Тако се зна да су пре Првог српског устанка постојале школе у многим манастирима''. И ту помињу манастир Жичу.

Нема сумње да је школа у Жичи настала из манастирске школе, да је скромно манастирско училиште било претеча овој данашњој, модерној школи.Раздвајање школе и манастира је трајало преко сто година .

У новијем добу, нарочито после 1804.године, настају промене у држави,потреба за писменим људима је постала очигледна.Тако се  мења  и стање у Жичкој школи.Појавила се потреба да поред монаха и попова, још понеко научи да чита и пише.Растао је број ученика, па је 1844.године у манастирском лугу поред Жичке реке направљена школска зградаза тридесетак ђака.

Први познати учитељ у Жичкој школи у училишној 1849/50.години био је Никола Поповић, родом из Мачковца, срез Гружански , округ Крагујевачки.Гимназију је завршио у Крагујевцу, а 2,5 године Богословије у Београду.После њега је био Никола Радивојевић,па Вуле Симић и тако редом. До 1880.године у Жичкој школи се променило 14 учитеља.Већина од њих су по образовању били богослови.Први учитељи школовани само за то занимање појавили су се у Жичкој школи тек од 1889.године.

Школа у Жичи је у манастирском дворишту радила скоро 40 година.Зграда је оронула, постала неусловна и школа је затворена 1880.године.

Девет година су Жичани потом настојали да озидају нову школску зграду.Поново је школа у Жичи почела да ради   у школској 1889/90.години, опет у помоћним просторијама манастира, да би 1892.године коначно напустила манастирко двориште и преселила се на данашњу локацију у нову школску зграду.

Од 1892.године па до 1915.годинешкола је непрекидно радила.Чак и за време Првог светског рата, са смањеним бројем ђака и са краћим прекидима, школа је радила.Учитељи који су тада радили били су Јелка Швапкиња,Јулка Лалићева и учитељ Миљојко.

Одмах по завршетку Првог светског рата у школу је дошао официр и учитељ Милош Вучковић са женом и Жичка школа је поново оживела.После њих су били Мазаловићи, а за њима Кузмановићи.

Све време од 1892.па до 1941. године у школи је учило преко 100 ђака.

Школа је радила и у време Другог светског рата, само по неколико месеци и са малим бројем ученика.Учитељи су били Војислав Лешниковић и Милија Шебековић.

Нагли процват школе уследио је после Другог светског рата, у време социјалистичке Југославије. У школи се непрекидно повећавао број ученика и наставника, па је у школској 1963/64.години изашла прва генерација ученика који су завршили осми разред.Од тада до данас школа ради као основна осмогодишња школа.ДанасШкола   броји  405 ученика и 40 запослених.

Због сталног повећавања броја ученика и наставника постало је неопходно да се прошири школски простор па је 1971.године завршен централни део школске зграде, који је са већ постојеће две зграде направио складну целину.Пред крај осамдесетих година реновиран је и надограђен десни део школске зграде.Недавно је надограђен и реновиран леви део школске зграде.

У Основној школи ,,Живан Маричић'' у Жичи до сада је радило или још увек ради преко 150 учитеља, наставника и професора.Мноштво ученика је завршило основну школу, а за последњих 45 година, почев од 1964.године, осми разред је завшило око 2200 ученика.

По својим успесима у раду Школа заузима истакнуто место међу основним школама у опшини Краљево.Било је ученика који су заузимали прва места на највишим нивоима такмичења у Републици.Многи ученици су касније завршили високе школе и постизали успехе од ширег значаја.

Школом су управљали најпре управници, а потом директори.Њих 24 се на том месту променило током двадесетог века.Најдуже су Школом руководили: Панта Симић 1904-1911, Тихомир Кузмановић 1930-1941, Десимир Марковић 1963-1976. и Хранислав Кнежевић 1977-1993.

За свој рад Школа је добила мноштво признања, као што су: Новембарска награда општине Краљево 1971. године, Новембарска награда општине Краљево 1973. године, исте године школа је добила од Општине Краљево Диплому Заслужне радне организације, 1974. године Школа је добила Орден заслуге за народ са златном звездом, исте године од Културно-просветне заједнице Школа је добила Вукову награду. Орденом рада одликован је директор Десимир Марковић 1975. године.