ПОСЕТА ДЕЧЈЕМ СЕЛУ ТРОГЕН У ШВАЈЦАРСКОЈ

Дана 8.1.2020.год упутили смо се ка Швајцарској. После 24 сата вожње и пауза стигли смо у Троген 9.1.2020. ујутарњим сатима. Умор од пута прошао је истог трнутка када смо изашли из аутобуса и када су нас са осмесима дочекали Паскал, Флавија и Соња.

Већ на први поглед Швајцарска нам се допала. Нестварно зелена боја и чиста природа су нас оставили без даха. Поред нас у селу су била и деца из Северне Македоније

Мало смо се одморили и већ од поподнева кренули у акцију. Прва радионица била је веома интересантна,тимским радом успели смо да смиримо „вулкан“. Идеја је била да се поређамо по редоследу алфабета како бисмо се боље упознали и стекли поверење једни у друге док смо прелазили преко столица.

Прве недеље на радионицама смо били само ми(деца из Србије) док су нам се следеће недеље придружили и другари из Северне Македоније што је било још занимљивије. Радионице су се бавиле различитим темама, али су преовладавале оне посвећене откривању идентитета и прихватању различитости.

Једна од најзанимљивијих радионица било је прављење хране из неке државе света. Били смо подељени у групе у којима је неко био задужен за декорацију,неко за прављење хране а неко за циркус. Увече када је све било спремно почела је журка и испробавање хране.

У дечјем селу у Трогену били смо смештени у куће број 5 и број 8. Ученици наше школе били су смештени у кући број 8 заједно са ученицима из школа Јово Курсула и Светозар Марковић. Атмосфера у кући је била одлична, иако се пре овога нисмо познавали и све се решавало договором са нашим супервизорима.

Нас двадесеторо у кући је имало задатке:усисавали смо,прали судове,чистили своје собе и остале делове куће,ишли по храну итд... Буђење је било у 7:15 а доручак је био постављен у 8 часова.Након доручка у 9 сати почињала је јутарња радионица. Након три сата проведена на занимљивим активностима било је време за ручак. Тада је двоје задужених за храну одлазило у кухињу по наш ручак, а други двоје задужених за судове постављало сто.Након завршеног ручка прали смо судове. Првих неколико дана храна није била баш најбоља мада касније смо се и навикли.

Проблем нам је представљало разврставање смећа. Швајцарци велику пажњу посвећују очувању природе и рециклажи. Смеће смо разврставали на органско у посуду за компостирање, пластику, стакло, лименке и остало смеће.

Слободно време имали смо од 12 до 14 часова. Обично смо то време проводили у собама или напољу на zip line-u.

Поподневне радионице биле су од 14 до 17 часова. Када се заврши поподневна радионица следила би вечера, а после тога слободно време. Могли смо ићи у клуб младих (где наставници нису могли да уђу) или у салу.

Викендима смо имали екскурзије.Посетили смо градове Цирих,Луцерн,Костанцу,Сен Гален.Од природних лепота видели смо Рајнине водопаде и Сантис. Што се тиче природе Швајцарске и уредности,то је већ свима познато да је све под конац,чисто и уредно.

Последње недеље смо имали радио програм где су нас могли слушати пријатељи,породица и остали у Србији. То је било веома занимљиво.

Последње вечери у Трогену пустили су нам кратак филм направљен од наших слика,делили смо сувенире нашим другарима из Северне Македоније,потписивали се на Песталоци ранчеве једни другима,слушали музику и певали, а највише од свега плакали.Сузе су се саме од себе сливале низ наше образе. Након завршене журке следило је чишћење куће. Свако је добио по неки задатак.Ујутру смо се пробудили раније него иначе и наставили да сређујемо кућу.Када смо изашли напоље са коферима срели смо другаре Македонце.Сви смо се грлили,смејали,плакали и фотографисали за успомену. Када је било време да кренемо ка аутобусу сузе су нам се сливале из очију као киша.Поздравили смо се са другарима Македонцима,исплакали се и кренули за Краљево.

После 24 часа вожње стигли смо и ту се завршила ова наша пустоловина од петнаест дана која ће нам остати у лепом сећању још дуго времена. Било је то петнаест најлепших дана нашег живота.

Милица Жерађанин, Лена Гашовић, Миа Павловић, Константин Јаћимовић, Милован Јокић и Данка Тешић