НАШЕ ИНТЕРЕСАНТНО ПУТОВАЊЕ У СВЕТ НАУКЕ
Наука је реч која већину људи подсећа на нешто тешко, интересантно, на експерименте и на нешто изазовно. Међутим, наука не мора уопште бити тешка, она може бити забавна, лепа и лака ако на њој радиш са истим таквим људима. А сада ћу вам ја испричати какво је било моје искуство у додиру са њом.
Овог викенда ученици шестог и осмог разреда кренули су на једно врло интересантно путовање у Београд, заједно са њима ишли су и наставник физике и наставница техничког. Када смо стигли у Београд, отишли смо у Храм Светог Саве, који је јако велик и који очарава својом лепотом. На зидовима храма осликане су многе фреске, а са централног дела плафона висио је велики полијелеј, то јест, велики лустер са свећама. Храм такође има своју цркву која је значајно мања, али ипак важна.
Након храма имали смо слободно време, ишли смо у кафић и шетали по граду. Онда је дошло време за одлазак у Палату науке. Зграда Палате науке је дивна, са много украса, велика и савршена, а унутар ње још лепша. Ушли смо у Палату и прво одгледали кратак филм о Сунчевом систему, који је био само почетак онога што ћемо тек видети. Видели смо астронаутско одело за које су нам рекли да тежи од осамдесет до сто килограма, што је мени било шокантно. Имали смо прилику да на савременим машинама покушамо да слетимо на Месец, а то је било врло изазовно и скоро нико није успео. Затим смо слушали о првим направљеним роботским рукама и њиховом развоју, али смо имали прилику и да их видимо.
Било је још интересантних призора, као нама најзанимљивије, скакање у једној тачки. Тачка је била повезана са таблом која је показивала јачину нашег скока, односно јачину земљотреса који смо направили. Јачина је сваки пут била све мања, али оно што је сигурно сваки пут било веће је наша радозналост. Могли смо да гледамо кроз микроскоп различите инсекте и камење који су били врло занимљиви. Задње што смо видели била је огромна рука којом смо могли да управљамо и робот са којим смо играли икс-окс. Иако смо након тога отишли у даљи обилазак, оставили смо успомену и траг да смо били ту, фотографисали смо се на табли која остаје у архиви Палате науке.
Када смо завршили ову авантуру, кренули смо у нову, мени неочекивано занимљиву, закорачили смо на Факултет природних наука. Обишли смо две врло велике учионице, скоро три пута веће него наше. А онда најзанимљивији део, лабораторије. Такође смо их обишли две, а друга је на мене оставила посебан утисак. Имала је много различитих машина, а једну смо и тестирали, то је била машина за спектар. Причали су нам о форензици, истраживању криминалистичких случајева, што нам је свима држало пажњу.
Касније смо имали ручак, па лагану шетњу Калемегданом у којој смо посматрали велику реку Саву и њено ушће у реку Дунав. Кренули смо кући, а у аутобусу се створила дивна атмосфера, играли смо игре као што је „На слово, на слово“, а у њима су учествовали и наставници. Стигли смо, вратили се кућама са једним новим и лепим животним искуством.
Свако од нас дошао је са новим знањем и авантуром, као и са новим познанствима која остају за цео живот. Ово путовање оставило је посебан утисак на нас и навело нас да размишљамо да у будућности и неко од нас упише Факултет природних наука.
Василија Јововић
Одељење VI/1
