КРАЉЕВСКИ ГРАД КРАЉЕВО 1882 – 2017
Образовани и културни људи препознају се по томе што памте и негују своју традицију и историју. Говорити о осмовековном државном континуитету, примењивати добре примере светих људи из краљевских династија, живети под окриљем манастира Студенице и Жиче, помињати многобројне жртве које су уграђене у темеље државе, бити поносан на порекло и припадност једном граду само су неке од привилегија грађанки и грађана Краљева.
У центру српске државе утврђено је место крунисања краљева и рукополагања архиепископа и епископа још у далеком XIII веку. На темељу братског помирења Стефана и Вукана Немањића, а уз благослов њиховог најмлађег брата Саве, подигнут је манастир Жича, чија је историја предодредила и постанак краљевског града Краљева. Успон у средњовековном периоду био је прекинут троиповековном влашћу Турака Османлија. У том бременитом времену Рудо Поље, а потом и Карановац васкрснули су у град Краљево далеке 1882.године. Краљевина Србија добила је тада, 19.априла 1882.године, у „ново рухо обучени“ град. Указом краља Милана Обреновића одређено је: „ Ми, Милан Први, по милости Божјој и вољи народној Краљ Србије,
На предлог нашег министра унутрашњих дела решили смо и решавамо:
да се варошица Карановац у срезу чачанском од сада зове „Краљево“...
Краљ Милан Обреновић обратио се становницима новоименованог краљевског града речима: „Ваш краљ, Ваш кум..., хоће да вашу будућност стави под окриље ове значајне народне тековине, која је земљи придобила нов углед, нову славу. Ваш краљ, Ваш кум, баш зато хоће да вас, прве и најближе седмовратој Жичи поздрави данас речима које вам одговара данашњим земаљским околностима, именом грађана Краљевског града: „Краљево“.
Овогодишњи јубилеј града Краљева, који слави своју стотридесетпетогодишњицу, требало би да нас подсети на огромно историјско богатство које баштинимо од наших предака. Чини се да није тешко запамтити да је Краљево добило име 19.априла 1882.године, благодарећи краљу Милану Обреновићу, куму Краљевског града. Током историје Краљево је град интелектуалне елите, добро организованих просветних установа, предузимљивих и вредних људи, али и град великих страдања. Такође то је и град династичких, политичких и идеолошких подела. Јубилеј града добио би пуни смисао ако би у наредном периоду постао средиште помирења и превазилажења бесмислених деоба. Верујемо да бисмо тако показали да учимо из своје историје и да бисмо примером доказали да смо достојни потомци Светог Саве, краља Стефана Првовенчаног, краља Милана Обреновића и краља Петра I Карађорђевића који су повезивали и сабирали свој народ.
др Драгољуб Даниловић
председник Друштва историчара Рашког округа