МИА МИЛОШЕВИЋ

Недеља 15. март, сутра је понедељак и идем у школу, јако се радујем јер већ следеће суботе идемо на рекреативну наставу. Учитељица, другари и ја... Једва чекам и нон стоп то понављам по кући! Али баш тог дана мама ми каже: ,, Миа видећемо, вечерас се обраћа председник који треба да саопшти да ли ће бити уведено ванредно стање“. Нисам баш разумела шта то значи, али убрзо сазнајем: не идемо у школу, нема изласка из куће, рекреативне, тренинга, рођендана.Почела сам да плачем, шта је сада то, зашто? И опет мама објашњава да се појавио вирус COVID 19, који је јако опасан и да се преноси са човека на човека и да се очекује и у Србији и да морамо да останемо у кући. А тада почиње да се прича и на ТВ-у све више и више. Знам да се перу руке пре и после јела, сваког уласка у кућу, али сада ми само говоре, опери руке, јеси ли опрала руке, дезинфикују просторије, кваке, причају да не прилазимо једни другима сувише близу, моја бака не долази у моју собу, ставља маску и рукавице и мама када крене у продавницу исто то ради. Ја сам у соби и не идем нигде само мало изађем у двориште. Не знам до када овако, све ми недостаје. Мислим да сам на распусту, нема учења али опет сазнајем учићемо на даљину, преко интернета и на РТС каналу пратимо часове. Опет нисам разумела, а како зар ме неће учити моја учитељица?

Мама шаље мејлове, учитељица помаже и шаље упутства. Дан - два и све ми је јасно. Устанем, разговор и договор са учитељицом, затим настава на РТС-у, радим домаће задатке и шаљем их учитељици. Прво је мама слала, а затим сам ја све то научила. Сада сам и то заволела. Уредно урадим задатке пошаљем их и очекујем коментар учитељице. Моја дивна учитељица којој сви ми пуно недостајемо направила је видео сусрете. Сада ћемо се тако гледати и учити са нашом учитељицом. Једва чекам, биће као у школи, јављаћемо се, читаћемо, одговараћемо...А ја ћу се сваки дан молити да ово прође, да будемо сви у школи срећни и слободни!

Миа Милошевић 2₂

ОШ „Живан Маричић“ Жича