МИЛИЦА

Никада нисам знала шта то значи када кажу да зло и добро иду заједно, али нажалост сам сад осетила на својој кожи.

Почетак ове године је био диван, ишли смо у Швајцарску, сви смо били срећни, лепо смо се дружили и мислили да нашој срећи нема краја. Након повратка из Швајцарске, била сам пуна утисака. Желела сам другарима да пренесем све утиске и сва искуства, што сам, надам се и успела. Мислила сам да ће се ова година завршити лепо, међутим корона је завладала светом. Сада не излазимо из куће. Некада су ме одређене особе нервирале, али сада ми сви недостају, недостаје ми играње напољу. Пре овога сам желела да сам више напољу, без мобилних телефона, а сада су они неопходни за овакву врсту наставе. Укућани се скоро и нису виђали од својих обавеза, а сада су по цео дан заједно. Људима су много биле битне материјалне ствари, које су сада свима небитне. Тренутно је свима битно здравље, што би било лепо да тако и остане убудуће. Настава на даљину ми се допада јер могу дуже да спавам, али пре бих да спавам мање, идем у школу са другарима и да сви буду здрави. Сваког дана ишчекујемо да се смањи број заражених и умрлих и да се ово заврши што пре. Једва чекам да се поново видим са својим пријатељима.

Сада ми је јасно шта је важно у животу, не материјалне ствари, већ здравље и породица.

Милица Жерађанин 7₂

ОШ „Живан Маричић“ Жича