ПУТ КОЈИ ВОДИ У ЖИВОТ

 

Најсветлији дан образовања и васпитања, Дан духовности, школску славу у част Првог српског архиепископа, просветитеља и творца законодавства обележили смо свечарски 27. јануара. Тог дана величали смо име првог међу нама у свему, спасиоца и светитеља нашег Светог Саву.

Још једном причали смо вечиту причу, никада до сада испричану и завршену.

Школски хол је тог дана био испуњен многобројним гостима, родитељима, бившим и садашњим ђацима.

Прославу школске славе започели смо химном Светом Сави и свечарским обредом сечења славског колача.

Директор школе Јелена Ђаловић поздравила је госте и свима честитала школску славу истичући значај лика и дела Светога Саве, а затим је традиционално доделила награде: Иви Петровић, ученици 8. разреда, која је изабрана за најбољег ђака школе, ученицима 8. разредаːЛенки Павловић, Стефану Михајловићу, Теодори Ђорђевић и Тамари Радовановић, који су награђени за постигнућа у досадашњем школовању. Директорка је наградила и ученике који су на школском ликовном и литерарном конкурсу о Светоме Сави освојили 1. местоː Нину Рајовић, ученицу 3. разреда и Наталију Јаћимовић, ученицу 7. разреда за литерарне радове на тему ,,Пут који води у Живот“, Милу Лазић, ученицу 2. разреда и Теодору Грбовић, ученицу 6. разреда за ликовне радове о Светоме Сави.

Драмским текстом  Пут који води у Живот  наши ученици, жички светосавци, преносили су снажне поруке.

Принц Растко оставио је двор и блага овога света као таштину да би постао принц тишине.

Рањен љубављу Сина Божијег, земаљски принц Растко Немањић, рођен пре 850 година у Немањином двору, осиромаши до монашке ризе да би постао принц тишине и да би се ми, његов српски народ, обогатили његовим сиромаштвом.

Сави је тај подвиг помогао да стекне оно за чим је највише чезнуо – срце озарено небом и неисказани душевни мир. Такође је имао виђења небеског света и у једном од њих видео је свога оца Симеона у небеској слави.

О неисказаној радости сусрета Саве и оца му Симеона на Светој Гори, добијању Хилендара, последњим тренуцима Симеоновог овоземаљског живота сугестивно, с радошћу говорили су наши ученици, наратори и глумци.

Та љубав између сина и оца у којој је отац родио сина телесно, а онда син родио оца духовно, предивна је икона љубави Божје. Онај који је некада био висок и лежао у златној и мекој постељи, одрекао се свега зарад Царства Небескога. Тај неодољиви светодуховски зов преношен и сведочен Светим Савом призвао је његовог телесног оца да му добровољно и свесрдно постане духовни син. Далекосежност ове спасоносне Симеонове вере допирала је тог дана до свакога од нас.

Причу Пут који води у Живот обогатили су својим талентом наши ученици музичари и школски хор. Анђелски гласови узносили су молитву вишњем Богу, а у славу Светог Саве, употпуњујући осећај духовности, спокојства, припадности, заједништва, поноса.

                                                                                      Пута који води у Живот,

                                                                                       наставник и првопрестолник био си ...

                                                                                     Светитељу Саво ...

                                                                                     Моли Бога да нам дарује велику милост!