КРАЉЕВДАН
Наша школа, као и сваке године, обележила је 7. Октобра Дн града.То дана се ученици обавештавају о важности лика и дела Стефана Првовенчаног и постављају пригодне изложбе са темом из историје Краљева и Србије
Епоха владара из лозе Немањића поистовећује се са српском средњoвековном историјом. Њен значај проистиче из чињенице да је за њену владавину везано успостављање самосталне српске државе и цркве.
Немањићи су најзначајнија српска срењовековна владарска династија која је Србијом владала од 1166. до 1371. године.
Светородна лоза Немањића, за два века служења свом Богу и роду, дала је десет владара, осамнаест светитеља, више од стотину цркава и манастира и небројено благо кроз градитељство, архитектуру, сликарство и књижевност.
Владари из династије Немањића:
- велики жупан Стефан Немања 1166-1196. година
- краљ Стефан Првовенчани
- велик жупан 1196-1217. година
- краљ 1217-1228. година
- краљ Стефан Владислав 1234-1243. година
- краљ Стефан Урош Први 1243-1276. година
- краљ Стефан Драгутин 1276-1282. година
- краљ Стефан Урош Други 1282-1321. година
- краљ Стефан Урош Трећи Дечански 1321-1331. година
- цар Стефан Урош Четврти Душан Силни
краљ Стефан Радослав 1228-1234. година
- краљ 1331-1346. годинa
- цар 1346-1355. година
10.Стефан Урош Пети 1355-1371. година.
Родоначелник династије Немањића Стефан Немања је имао три сина - Вукана, Стефана и Растка (Свети Сава). Главна грана лозе Немањића је настављена Стефаном Немањићем, кога је отац на сабору у Расу 1196. године, кршећи принцип примогенитуре, прогласио за наследника престола.
Он је најпре био ожењен византијском принцезом Евдокијом, а други брак је склопио са Аном Дандоло, унуком млетачког дужда Енрика Дандола. Овај дужд је предводио Четврти крсташки рат, којим је заузет Цариград 1204. и срушено Византијско царство - први пад Византијског царства. Овај брак је донео Србији окретање Венецији и папству, тако да је Стефан од папе Хонорија III тражио круну. Папа му је послао легате са круном и он је 1217. године крунисан у Жичи као Стефан Првовенчани. Био је то преломни тренутак у историји владарских крунисања код Срба и велики успех српског владара. У хијерархији европских, хришћанских владара, изједначио се са околним краљевима, а Србија је тако стекла пун суверенитет.
Млађи брат, Сава, изборио се 1219. године за аутокефалност Српске православне цркве, а седиште архиепископије постаје краљевска задужбина Жича. Поново одређен положај у православној цркви захтевао је и ново крунисање у духу византијске традиције. Обред краљевског крунисања и миропомазања је обавио архиепископ Сава у новоподигнутој Жичи, над чијом изградњом је бдео заједно са братом Стефаном. Када је архиепископ Сава, 1221. године, на најсвечанији начин у манастиру Жичи, крунисао богодаровним венцем брата Стефана, истовремено га и миропомазавши, створен је основ да, уз владарски, стоји и архиепископски трон. Одређено је да се убудуће у Жичи крунишу краљеви и постављају архиепископи цркве. У почетку су практиковали да приликом крунисања отварају нова врата на која су излазили новокрунисани краљеви. За првих седам краљева отворена су нова врата - Стефан, Радослав, Владисав, Урош Први, Драгутин, Урош Други Милутин, Урош Трећи Дечански. Жича је позната широм света, у науци, литератури, у народу - као седмоврати манастир.
Симбол седам краљевских круна налази се на грбу Града Краљева. Одлука о амблему и стегу општине Краљево је донета на седници СО Краљево одржаној 23. децембра 1997. године. Том одлуком је дефинисан изглед основног грба: на црвеном штиту, седам златних отворених краљевских круна у распореду 2+2+2+1.
С обзиром на читаву ову симболику, Скупштина општине Краљево је донела одлуку да се за Дан општине Краљево одреди 7. октобар - Краљевдан. Овај дан посвећен је култу Немањића, односно првом Немањићу који је добио краљевску круну - Стефану Првовенчаном.
На понос града Краљева, и читаве државе Србије, следи нам велики јубилеј - 800 година од крунисања Стефан Првовенчаног (Свети Симон), српског краља, 1217. године.