СИНДРОМ ПЕТОГ РАЗРЕДА

 

Многа деца осећају страх када крену у школу и обично то је страх од непознатог. Када крену у пети разред који је сам по себи доста стресан  јављају се различити страхови јер више немају једну учитељицу већ више наставника. Поред тога, у том периоду  јавља се и пубертет који због „дивљања“ хормона доводи до телесних али и емотивних промена.

Поред пораста анксиозности присутни су и многи други фактори попут психосоматских тегоба  које им служе да, донекле, не иду  у школу или напустају  часове у току наставе и на тај начин избегну непријатност.

Веома често се дешава  да ученици који су код учитељице били добри ђаци, почну да изостају из школе због разних тзв. здравствених проблема, као што су стомачни проблеми, главобоља, мучнина...Деца тог узраста  не размишљају о дугорочним последицама својих одлука, да ће пропустити  градиво и учење ако не иду у школу, већ виде само тренутну добит да су избегли непријатност због писмене провере или усменог испитивања. Врло често се дешава да родитељи одведу дете код лекара и он установи да је са њиховим дететом „све у реду“ али да су сви  проблеми  које дете има су психосоматски. Вероватно се тада ради о синдрому „петог разреда“ и скривању  иза болести.

Како би помогли својој деци родитељи треба да раде на промени уверења о школи, стицању сигурност, самопоуздања  и прихватању одговорности код своје деце,као и на вештинама учења.

 Како бих помогла родитељима урадила сам презентацију о успешним начинима и вештинама  учења и  могу је  пронаћи на сајту наше школе.

Најважнији задатак родитеља у овој ситуацији да промене фокус пребацивања пажње са болести на здравље. Понашање које се поткрепљује често има тенденцију да се понавља, па тако и превише придавање значаја деци која су болесна, а мало показивање пажње и љубави када је све у реду,  резултира  тиме да се појача поткрепљено понашање.

     Како би што успешније и лакше пребродили овај период неопходно је да родитељи свакодневно причају са својом децом, помажу  им да се адаптирају на вишепредметни систем рада  и доста нових наставника. Да им буду подршка и подстрек, да прате  њихов  рад код куће и извршавање школских обавеза. За многу децу  је то велика промена јер сваки наставник има своје захтеве. Неопходно је да  редовно долазе у школу  на консултације са одељенским старешином , предметним наставницима и педагогом по потреби.

Педагог школе

Весна Пушоњић